„Ne idem samo ulicama kojima sam išao kada sam išao na trening i u školu. Ne mogu, zato što dva-tri dana poslije toga malo sam… u snu, što bi rekli, ubijen“, ispričao je Bogdanović.

Posebno emotivan bio je njegov osvrt na jednu utakmicu Željezničara i Sarajeva na Grbavici, kojoj je prisustvovao s nekadašnjim fudbalerom Stanetom Karasijem i generalom Dašićem.

„Meni niko nije prišao. Niko me nije prepoznao. Njemu, brat bratu, 50 ljudi. Sigurno“, rekao je Bogdanović, prisjećajući se koliko je pažnje Karasi privukao među navijačima.

Ipak, ono što mu je ostalo u najdubljem sjećanju nije bio rezultat utakmice, nego trenutak kada je stadion odao počast legendarnom golmanu Željezničara Vasiliju Čiki Radoviću.

Radović je preminuo 25. marta 2019. godine, a uoči sarajevskog derbija odigranog 6. aprila iste godine na Grbavici održana je minuta šutnje.

„Svi šute. Šute navijači Sarajeva. Horde zla šute. Šute navijači Željezničara. Minuta. Ništa se ne čuje“, prisjetio se Bogdanović.

Za njega je taj trenutak bio mnogo više od sportskog gesta.

„Zato će taj grad, taj klub i zato će ljudi da žive sve dok bude takvih kao što su bili na taj dan, na toj utakmici“, poručio je.

Govoreći o ljudima koji su utjecali na njegov fudbalski razvoj, posebno je izdvojio Radovića, Josipa Bukala i Duška Bajića. Prisjetio se i susreta s Enverom Hadžiabdićem, nekadašnjim reprezentativcem Jugoslavije, s kojim je nakon derbija razgovarao do duboko u noć.

„Ljubav, poštovanje, odnos će uvijek da živi i uvijek će dobro da pobijedi zlo. Džaba nacionalisti riču, skaču, viču“, kazao je.

Iz priče o Sarajevu Bogdanović je prešao na političke prilike u Bosni i Hercegovini, prepričavši nedavni razgovor sa svojim stricem.

Kako je naveo, stric je učestvovao u ratu, danas prima skromnu penziju, ali i dalje podržava Milorada Dodika.

„Striko, ja sam dezerter, ja sam otišao, ti si se borio. Ti imaš penziju 350 maraka, glasaš za Milorada Dodika“, prepričao je Bogdanović svoje riječi.

Nastavio je kritikovati Dodikovu političku karijeru i odnos prema ljudima koji su rat proveli na frontu.

„Milorad bio u Beogradu dok ste vi ratovali, imao fabriku ovdje, neku u Opovu, sačekao da rat prođe (…) i on tobom vlada 29 godina. Ti si, striko, zaslužio njega, a ne mene“, rekao je Bogdanović.

Njegove tvrdnje o Dodikovom ratnom angažmanu i okolnostima političkog uspona predstavljaju Bogdanovićevu interpretaciju, a ne činjenice koje su nezavisno potvrđene u ovom tekstu.

Bogdanović se potom osvrnuo na poslovni uspon Gordana Pavlovića Gocija, vlasnika kompanije Pavgord iz Foče, čije su firme posljednjih godina preuzimale značajne industrijske kapacitete u Bosni i Hercegovini.

Među njima su Alumina iz Zvornika i Boksit iz Milića, a Pavlovićeva poslovna grupa učestvovala je i u preuzimanju industrijskih kompanija u Zenici i Prijedoru.

Bogdanović je, obraćajući se stricu, iznio niz oštrih tvrdnji o Pavloviću i okolnostima preuzimanja privrednih preduzeća.

„Ti si se borio za Republiku Srpsku, a Goci je vlasnik 80 posto Republike Srpske“, rekao je Bogdanović, koristeći očigledno hiperboličnu formulaciju kojom je kritizirao koncentraciju ekonomskog utjecaja.

Govoreći o „rudniku glinice u Milićima“, spomenuo je i navodnu kupovinu za dva miliona maraka te poslovne ugovore o isporuci sirovina.

Bogdanović je zatim prepričao kako je reagovao njegov stric.

„Ali striko se ljuti, druže. Pa normalno, striko zapjenio. Ali zapjenio jer nije naučio da mu neko dođe da mu kaže svoje mišljenje“, ispričao je.

Najupadljiviju poruku ostavio je za kraj tog dijela razgovora:

„Ali kad je gusto, striko, nemoj da zoveš mene dezertera. Ne, zovi Gocija. Zovi Gocija“, poručio je Bogdanović.

Vraćajući se priči o Sarajevu, Bogdanović je govorio i o nekadašnjim fudbalskim velikanima Mirsadu Fazlagiću i Miši Smajloviću, koje je predstavio kao ljude čiji odnos prema životu posebno cijeni.

„Pa da ti vidiš ljude u osamdesetim godinama koji šetaju, pričaju, unuci, prijatelji, porodica. Njih ne interesuje predsjedničko mjesto, njih ne interesuje plata, njih ne interesuju kartice“, kazao je.

Dodao je da takvi ljudi imaju sasvim drugačiju percepciju života od onih koje često javno kritikuje.

Bogdanovićevo gostovanje tako je, od uspomena na sarajevske ulice i legendarnu Grbavicu, stiglo do kritike političkih i ekonomskih odnosa u Republici Srpskoj, uz poruku da su ljudsko poštovanje i odnosi među ljudima vrijednosti koje nadživljavaju političke podjele.

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare